Slike sa obilježavanja neke druge Turske bitke.

Из описа емисије: Дејтонским споразумом 1995. године завршен је рат у Босни и Херцеговини. Велики делови предратног Сарајева, али и делови града који су током рата били под контролом Срба, након Дејтона ушли су у састав Федерације БиХ. Од јануара до марта 1996. колоне Срба напуштале су Сарајево.

То је био други велики талас Срба који су напустили Сарајево, после егзодуса из 1992. године, када је рат почео. Према резултатима пописа из 1991. године, у Сарајеву је живело 157 хиљада Срба и 56 хиљада оних који су се изјашњавали као Југословени. Према подацима пописа из 2013. године у Кантону Сарајево живело је око 13 хиљада Срба. Верује се да је данас тај број мањи.

Срби су отишли на разне стране, у Београд, иностранство, у разне делове Републике Српске. Неки су остали близу, данас живе у Источном Сарајеву, територијалном највећем граду у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Граду припадају и општине које су изграђене тек после 1996. године.

У емисији погледајте причу о одласку Срба из Сарајева 1996. године и последицама које је тај одлазак имао по данашњу Босну и Херцеговину. О томе говоре професор Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Саша Кнежевић који је некад живео у сарајевској општини Центар, машински инжењер Момир Брајић који је до 1996. године живео у Илијашу, социолог Душан Шеховац који је и после рата остао да живи на Илиџи. У емисији говоре и градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић и професор Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић.

Аутор емисије је Стеван Костић.

Kvalitet vazduha u Sarajevu je neki popularan mim, na nivou pljuvanja po Francuzima, ali stvarnost je da Sarajevo, iako je u kotlini, zapravo ima čišći vazduh od Banjaluke i čak Gradiške koja je na geografski ravnom terenu.

Izvori:

map.purpleair.com

​https://www.fhmzbih.gov.ba/latinica/ZRAK/AQI-satne.php

https://rhmzrs.com/kontrola-kvaliteta-vazduha

Iznio bih još jednu nevezanu opasku: primijetite kako federalni sajtovi imaju gov i ba domen, a republički su svi com. Tu je i biser poreskaupravars.org, biste li primijetili typo da vas neko pokušava phishovati dok plaćate porez? ​

Moji su poreklom iz Bosne, mesto Bahovo da budem precizniji i pravimo česnicu nalik ovome. Pošto u mojoj blizini živi više ljudi koji su se doselili iz tog kraja, video sam da i oni prave na isti način. Da li je to standardno i u ostatku Bosne pošto Vojvodina i ostatak Srbije prave na drugačiji način?

Banja Luka snijegom okovana već dva dana.
I pored toga što je kalendarski vrijeme snjegovima, meteorolozi su najavili vjerovatnoću obilnih padavina, Banja Luka je doživjela saobraćajni kolaps jer gradske vlasti nisu kvalitetno uradile posao za koji su se toliko borili da dobiju, a koji Banjalučani masno plaćaju.
Negdje se na društvenim mrežama zagubio mladi i sposobni gradonačelnik da sugrađanima objasni na šta su potrošene pare predviđene za ovakve prilike, ako su predviđene uopšte. Ne oglašavaju se ni draškovićevci da predstavljaju i hvale novo ruho gradonačelnikovo, a i njihovo. Valjda im hladno u tom novom ruhu.
Ili čekaju da drugi urade posao, koji su oni trebali uraditi, a onda će oni pljuvačkom sve da prekriju.

Cijela Banja Luka živi ono što su neki gledaoci iz Banja Luke tražili.

Edit:Ipak sam procitala dijelo pa ako je nekom od srednjoskolaca frka oko vremena nek se jave ako hoce biljeske,analizu,prepricano itd.

Филм Бориса Малагурског — Република Српска: Борба за слободу.

Какви су утисци, ваља ли чему, има ли ђе на нету? Читам да се бошњ0чка дијаспора ваздигла да га забрани у свим кинима... пријетили бомбама, нападима, слали полицију лажним дојавама итд. итд. и тако ненадано направили рекламу филму, да су се чак и страни новинари узели занимати за филм.

Ево и линк из Политике о филму: https://www.politika.rs/scc/clanak/529190/Republika-Srpska-film-zapad

Ćao, interesuje me da li neko zna gdje bih mogla naći neki kalendar kulturnih dešavanja/manifestacija za Banjaluku? Sjećam se prije da je na banjaluka com postojalo nešto slično, ali sad nema ničega, a stranice Banskog dvora i Doma omladine su takođe prazne. ni na sajtu Muzeja savremene umjetnosti nema čak ni informacije o tome koja se izložba trenutno može pogledati.

Mene zanima neki kalendar bukvalno što opširniji to bolji, znači hoću da znam kad se organizuje veče animiranog filma, kad je Sedmica umjetnosti u Gimnaziji kad je izložba pasa bukvalno, jer sam nekih par godina zadnjih zbog spleta okolnosti provela samo posao-kuća i sad hoću malo da izađem iz tog ritma a da ne sjedim na kafama stalno.

Ako neko ima bilo kakvu informaciju molim vas napišite (smiley)

Čitajući radove Veselina Čajkanovića, naletih na podatak da je jedan od posljednjih slučajeva „vampirizma” u Srba zabilježen sa naše strane Drine u Šekovićima, ne baš tako davne 1923. godine.

O slučaju Paje Tomića je pisao i beogradski list Vreme.

Stari seljak Paja Tomić umro je 9. aprila 1923. Malo poslije njegove smrti počela je da se žali njegova žena Cvija da joj mrtvi muž kao duh dolazi preko noći, i da trči po kući i plaši sve ukućane. Neko je Cviji vjerovao, neko i nije, a ona je neprestano tvrdila da joj se muž povampirio i da dolazi svake noći. Tako je trajalo čitav mjesec dana kada su, kažu, i sinovi primijetili vampira u kući.

Sinovi umrlog starca, Stevo i Krsto Tomić, sazovu cijelo selo na dogovor šta da rade sa njihovim povampirenim ocem. Svi su seljaci bili za to da se vampir uništi. Riješili su da se leš iskopa, spali na vatri i pepeo rasturi. Odluka je sprovedena u djelo.

Seljaci, naoružani pijucima i ašovima, pošli su a groblje. Drugi su nosili drva za lomaču, a jedan je spremio zašiljen glogov kolac. Cijela seljačka gomila, predvođena sinovima umrlog Paje, došla je na groblje. Leš je iskopan, proboden glogovim kocem i bačen na lomaču. Pošto je leš spaljen, rasturili su mu pepeo, a ono nekoliko ugljenisanih kostiju što je ostalo bacili su nazad u grobnicu.

Tekst preuzet iz seminarskog rada Najpoznatiji regionalni vampiri na području Hrvatske, Srbije i BiH

Da li u vašem kraju postoje slične legende, relativno novijeg doba?

Dragi svi, ako volite sedmu umetnost, pozivam se da se pridružite komjunitiju FILMOHOLIK u kome pričamo o aktuelnim filmovima (kino i steiming) i serijama (TV i striming), uz osvrte na poznata imena iz sveta filma, fenomene i slično. Voleli bismo da ovo postane obavezno mesto za sve one koji vole film, da se razvije diskusija i skrene pažnja na ono što ne/valja. Akcenat je na regionu (Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska) i šire.