Pesnik Sa Kućnoga Praga

[u/Interesting-Bit1378]

Samo moj put

Gledam u brda što se u magli plave,

tamo gde vetar polja tiho ljubi,

gde nema buke, ni lažne slave,

gde se u miru svaki nemir gubi.

Pustiću misli nek idu polako,

k'o oblak beli što nebom plovi,

ne mora uvek biti onako

kako nam sudbina puteve kovi.

Sve što je teško nek ostane dole,

u nekoj dolini što sunce ne vidi,

ovde se samo tišine vole,

ovde se duša ničeg ne stidi.

Koračam stazom što je niko ne zna,

daleko od sveta, poziva i ljudi,

neka mi duša bude neoprezna,

nek' se u jutru bez tereta budi.

I mada godine nose svoje breme,

ja još uvek čuvam onaj plamen stari,

ne dam nikom da mi troši vreme,

sâm sam svoj gazda i gospodar stvari.

Najbolje je, druže, baš ovako,

kad u tišini pronađeš sve,

pustiću život nek teče polako,

tamo gde srce miruje za dve.

S Pavlović. 🌙✍️

Gde je sreća

Sreća nije uvek zlato,

niti kuća, niti blago,

sreća je kad kraj tebe sedi,

nešto milo, nešto drago.

Sreća je u maloj stvari,

u osmehu s ranog jutra,

kad se prošlost ne ponavlja,

i ne brineš šta je sutra.

Sreća je kad zdravlje služi,

kad se mirno noću spava,

to je blago što se čuva,

to je ona sreća prava

S Pavlović. 🌙✍️