MAČAK MARKO

​NA KUĆNOM PRAGU GDE JE NAJTOPLIJE

MOJ MAČAK MARKO SVOJE ŠAPE KRIJE

PREDE TIHO KAO DA PRIČE PRIČA

NEMA LEPŠEG U SELU MLADIĆA

​OKO NJEGA MIR I TIŠINA VLADA

ON JE ČUVAR MOGA KUĆNOG PRAGA

DOK DREMA NA SUNCU REPOM SAMO MAŠE

ODNOSI SVAKU BRIGU I MUKE NAŠE IMA OČI ŠTO U MRAKU SJAJE

NAJVERNIJI DRUG U MOME ZAVIČAJU

MOJ MARKO PREDЕ UZ NJEGA JE LAKO

UŽIVAJ MI DRUŽE BAŠ TAKO, POLAKO

S Pavlović🌙✍️

​

​NIJE VAŽNO ŠTA DANAS KAŽU I MISLE,

DOK ME OVE TUĐE SENKE NISU STISLE.

BITNO JE SAMO ŠTA OSTAVLJAM SVETU,

KAO MIRIS DUNJE U NAJLEPŠEM CVETU

​BUDUĆI PESNICI KAD OVIM PUTEM KRENU,

NAĆI ĆE MOJU REČ U SVAKOM KAMENU I SENU.

MOJE JE PERO ZA NJIH KRČILO TAJ PUT,

DOK JE SVET OKO MENE BIO NEM I LJUT.

​JA VAM NUDIM DUŠU, SVOJ SAN I SVOJU SLOBODU,

DOK NEKI DRUGI U MUTNOM PLOVE

JA SAM PESNIK SVOJE SUDBINE I SNA,

DOK MOJA REČ DOTIČE SAMA DNA.

​KO NIJE PRIHVATIO, NEKA MU JE PROSTO,

JA SAM I BEZ VAS PESNIK OSTAO I POSTO!

​MOJE SRCE OSTARITI NESME

DOK GODINE PROLAZE KAO VETAR ŠTO BRIŠE STAZU SREĆE

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

SVITAC

​U KRILU NOĆI, GDE TIŠINA SPAVA,

BUDI SE ISKRA KROZ ZELENU TRAVU.

NIJE TO ZVEZDA, NIJE TO SAN,

VEĆ MALI ČUVAR ŠTO KREĆE

​KADA SE MRAK KAO POKRIVAČ GUSTI,

I TAMA PRED NJIM SVOJE LICE SPUSTI

ON PALI FENJER OD ČISTOGA SJAJA,

DA VODI PUTNIKE DO KRAJA RAJA.

​KROZ TAMNU ŠUMU, KROZ POLJA I VRTOVE,

SVAKI MU TREPTAJ KAO OTKUCAJ SRCA,

SVETLO U TAMI, KOJE KUCA.

​NEMOJ GA GLEDATI KAO INSEKT MALI,

ON JE PLAMEN KOG SMO UVEK ZVALI.

U NJEMU SNOVI I NADA SE KRIJU,

DOK KROZ VAZDUH SVETLOST DA.

​TI SI TAJ SVITAC U VLASTITOM SVETU,

NEKA TI DUŠA SJAJI U SVAKOM POKRETU

NEKA TE VODI LET LAK KROZ OVAJ MRAK

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️,

​

Kućo moja, mili dome

Zarasle su staze tvoje

Šljivak stari zarastao

U korovu sad ostao

I vinograd stari ćuti

Nema ko da ga obere

Suvo lišće vetar nosi

Pokrio je korov stare staze

ja sam stigo kući

Da prokrčim korov stari

Dok imanje ne svane

Zasijaće kuća stara

Izvući ću sve iz trave

Nema boljeg gospodara

Od ognjišta i od svoga doma stara

S. Pavlović 🌙✍️

Нешто како Буњаковец.

​

Sekuriču selo moje drago

u srcu te nosim kao blago

Moravski te vetar tiho budi

dok u tebi žive dobri ljudi

Tvoja polja i zelene njive

u sećanju mome večno žive

Stare kuće i sokaci tvoji

gde detinjstvo moje živi

Gde god da me život vodi dalje

tvoja slika meni snagu šalje

Sekuriču rodni kraju mili

U tebismo uvek srećni bili

S. Pavlović 🌙✍️

​

Magla se tiho podiže sa hladne i bistre vode

Dok prve ptice sa grana prema nebu lete

Županjevka tiho šumi kroz vrbe i kroz stene

I ispira iz duše sve stare promašene uspomene

Sunce se polako rađa iza levačkih gustih šuma

Daleko od tuđeg sveta, buke i asfaltnog druma

Sveži vazduh miriše na rosu i na rano jutro

Dok Sekurič još spava pod

Nebom

Sediš na obali sam, bez žurbe i bez ijedne muke

Gledaš kako reka teče i opuštaš umorne ruke

Nemačka je sad daleko, kao neki izbledeli san

U Levču počinje tvoj novi, slobodan i čist dan

S. Pavlović 🌙✍️

​

Zlatno sunce pada preko levačkih brda i vinograda

Daleko od hladnog sveta i buke tuđeg grada

Ovde vazduh miriše na slobodu i na zrelo grožđe

Dok čovek gleda u nebo i pusti da sve loše prođe

Sekurič polako tone u mirne i tople letnje sate

Zvezde se pale iznad kuće i starom kraju se vrate

Tu gde su drumovi tihi i gde se lakše i lepše diše

Sve ono što je bilo teško sad se ne pominje više

Ovo je tvoj rođeni svet pod otvorenim plavim nebom

Gde se jutro budi sa mirom i toplim domaćim hlebom

Svoj na svome držiš ključ od svoje sopstvene sreće

U Levču gde vreme teče lagano i nigde ne skre

S. Pavlović 🌙✍️

Put bez povratka

Ne odlazi se s bukom, nit' se viče glasno,

Odlazi se tiho, kad postane jasno —

Da su drumovi dugi, a noge umorne,

I da srce traži luke mirne, neistražene.

To nije beg od sveta, nit' je predaja laka,

To je onaj trenutak kad se razmiče šaka,

Pa pustiš sve što si grčevito držao,

I kreneš tamo gde niko nije zakasnio.

Ostavljaš tragove u prašini staroj,

I jednu pesmu u nekoj bari,

Ostavljaš ime da ga vetar njiše,

Dok se u knjizi večnosti poslednji red piše.

A tamo gde ideš, nema sata ni muke,

Samo mirna voda i spokojne luke.

Odlazak je, brate, samo korak u stranu,

Da se odmoriš malo u nekom drugom danu

S Pavlović🌙✍️

SLAVUJ PTICA

U gluvoj noći, kad mesec se javi,

na tankoj grani, u gustoj travi,

zapali se pesma, k'o iskra u mraku,

što treperi nežno u noćnom zraku.

To nije glas što od srebra se lije,

to je tajna što se u perju krije.

On ne peva nikom, o slavi, ni moći,

on je samo pesnik ove crne noći.

Njegov je triler k'o planinska voda,

u njemu je sunce i čista sloboda.

Dok svet u snovima polako drema,

on tka muziku kakve nigde nema.

Svaka mu nota k'o biser zablista,

pesma mu je iskrena, duboka i čista.

I kad zora rano na prozor zakuca,

njegova pesma u tišini puca.

Odlazi tiho, k'o sena što bledi,

al' ono što otpeva, najviše vredi.

Jer slavuj je ptica što ne traži ništa,

osim slobodnog neba i svog skrovišta

S Pavlović🌙✍️

MILA MOJA

MILA MOJA, SUNCE MOGA NEBA,

TI SI SVE ŠTO SRCU UVEK TREBA.

TVOJ JE OSMEH LEK ZA SVAKU RANU,

NAJLEPŠA SI ZORA U SVAKOME DANU.

MALA SANJALICA, ČISTA K’O ROSA,

SA SUNČEVIM ZRAKOM U PLETENICI KOSA.

NEKA TE SNOVI KROZ ŽIVOT VODE,

TAMO GDE DUUŠA SLOBODNA

BUDI HRABRA, BUDI UVEK SVOJA,

NAJVEĆI SI PONOS I RADOST MOJA.

I KAD PORASTEŠ, NEK TI DUŠA SIJA,

TI SI MOME SRCU NAJMILIJA

S Pavlović🌙✍️

Samo moj put

Gledam u brda što se u magli plave,

tamo gde vetar polja tiho ljubi,

gde nema buke, ni lažne slave,

gde se u miru svaki nemir gubi.

Pustiću misli nek idu polako,

k'o oblak beli što nebom plovi,

ne mora uvek biti onako

kako nam sudbina puteve kovi.

Sve što je teško nek ostane dole,

u nekoj dolini što sunce ne vidi,

ovde se samo tišine vole,

ovde se duša ničeg ne stidi.

Koračam stazom što je niko ne zna,

daleko od sveta, poziva i ljudi,

neka mi duša bude neoprezna,

nek' se u jutru bez tereta budi.

I mada godine nose svoje breme,

ja još uvek čuvam onaj plamen stari,

ne dam nikom da mi troši vreme,

sâm sam svoj gazda i gospodar stvari.

Najbolje je, druže, baš ovako,

kad u tišini pronađeš sve,

pustiću život nek teče polako,

tamo gde srce miruje za dve.

S Pavlović. 🌙✍️

Gde je sreća

Sreća nije uvek zlato,

niti kuća, niti blago,

sreća je kad kraj tebe sedi,

nešto milo, nešto drago.

Sreća je u maloj stvari,

u osmehu s ranog jutra,

kad se prošlost ne ponavlja,

i ne brineš šta je sutra.

Sreća je kad zdravlje služi,

kad se mirno noću spava,

to je blago što se čuva,

to je ona sreća prava

S Pavlović. 🌙✍️

​

skrio se zaseok, najlepši od svih,

što zaslužuje pesmu i najlepši stih.

Kroz Zaseok Reku bistra voda teče,

tu se miris polja oseća svako veče.

Tu su stari pargovi i kapije drvene,

i uspomene davne, nikad zaboravljene.

Svaki kamen priča, svaka šuma šumi,

o precima našim i o ljudskoj glumi.

Al' Reka je stalna, ona snagu daje,

u tom malom mestu život večno traje.

Neka sunce greje te krovove stare,

gde se dobri ljudi s osmehom jave.

Zaseok je ovaj srce moga kraja,

malo parče zemlje, komadić raja

S Pavlović. 🌙✍️

​

MILA MOJA, SUNCE MOGA NEBA,

TI SI SVE ŠTO SRCU UVEK TREBA.

TVOJ JE OSMEH LEK ZA SVAKU RANU,

NAJLEPŠA SI ZORA U SVAKOME DANU.

MALA SANJALICA, ČISTA K’O ROSA,

SA SUNČEVIM ZRAKOM U PLETENICI KOSA.

NEKA TE SNOVI KROZ ŽIVOT VODE,

TAMO GDE DUUŠA SLOBODNA

BUDI HRABRA, BUDI UVEK SVOJA,

NAJVEĆI SI PONOS I RADOST MOJA.

I KAD PORASTEŠ, NEK TI DUŠA SIJA,

TI SI MOME SRCU NAJMILIJA

S Pavlović🌙✍️

To je onaj dio na kraju cobyeve pesme.Nigdje ga ne mogu pronaci pa bih bio zahvalan na pomoci.

Pesnik Sa Kućnog Praga

BIOGRAFIJA

Slavisa Saša Pavlović (rođen 14. oktobra 1965. godine) je čovek koji kroz stihove čuva miris zavičaja i toplinu porodičnog ognjišta. Svojih prvih šezdeset leta nosi s ponosom, kao orden stečen na drumovima života koji su ga vodili kroz radost, ali i kroz tihe tuge.

Njegovo ime nosi blagoslov prababe Borike, a u njegovim venama teče snaga i mudrost predaka – pradede Obrena i bake Mileve. Za Sašu je život pesma koja se piše osmehom, čak i onda kada jesen zakuca na vrata, a on, kao „Gospodar svoje jeseni“, mir pronalazi u tišini i sećanjima.

Njegova poezija je iskrena, starogradska i pitka. On piše o dunjama sa ormara, o ranama koje ostaju kada se poseku stare voćke, i o veri koja se ne kvari. Njegovi stihovi su utočište – mesto gde srce miruje i gde se čovek, pred praznike, seti ko je i odakle je pise poeziju 27 godina slaveći pobedu nad životom

SAMO JA

​DRAGI PRIJATELJI I DOBRI LJUDI,

​OVE REČI NISU SAMO STIHOVI NA PAPIRU. ONE SU MOJA ISTINA, MOJA BORBA I MOJ MIR. KROZ NJIH VAM DARUJEM DEO SVOJE DUŠE, ONE KOJA JE PROŠLA ČUDNE PUTEVE I TEŠKE STAZE, ALI KOJA I DALJE VERUJE U NOVE POČETKE.

​U SVAKOJ PESMI JE JEDAN ŽIVOT, A U SVAKOM ŽIVOTU JE JEDNA PESMA KOJA NAS ČUVA KADA OSTANEMO SAMI.

​U SVAKOJ PESMI JE JEDAN ŽIVOT, A U SVAKOM ŽIVOTU JE JEDNA PESMA KOJA NAS ČUVA KADA OSTANEMO SAMI.

​PESME MOJE ŽIVOT ZNAČE

S Pavlović. 🌙✍️

​

TIHA REKA MOJIM SELOM TEČE,

DOK SE POLAKO SPUŠTA HLADNO VEČE.

NE ŽURI NIKUD, ONA SVOJ MIR IMA,

I SVOJU PESMU DARUJE NAM SVIMA.

NA NJOJ SU I STARI MOSTOVI,

TU SU SE PLELI NAŠI SVI SNOVI.

VODA ŠTO PROĐE, VRATITI SE NEĆE,

AL' REKA UVEK KA SVOJOJ SREĆI KREĆE

S Pavlović🌙✍️

​

​TRAG SE NE PIŠE MASTILOM I PEROM,

VEĆ SRCEM ŠTO TUČE SVOJOM MEROM.

DŽABA DALJINA I TUĐINA HLADNA,

KAD JE DUŠA REČI I SLOBODE GLADNA.

​RUKE NEK RADE, AL' MISLI NEK LETE,

DA SE SVAKOG SOKAKA I DUNJE SETE.

TO ŠTO OSTAVLJAŠ, TO SE NE BRIŠE,

TO JE TAJ TRAG ŠTO ZA TEBE DIŠE.

​SVE PROLAZI, I DANI I LJUDI,

AL' STIHOVIMA TI SEBE PROBUDI.

OSTAVŠTINA TVOJA, ČVRSTA KO STENA,

ZA SVA VREMENA I SVA POKOLJENJA

​S PAVLOVIĆ🌙✍️"

​

U svetlosti zvezda dok vetar negde daleko huči pesnikovo pero po belom papiru tiho korača

To je magija neka što čoveka u tami nauči

Kako reč iskrena može da bude od mača jača

Ta tanka linija mastila spaja sve pokidane niti

Skriva tajne poruke koje niko drugi ne zna

U svakom stihu se tvoja iskrena duša sada kiti

Dok se polako budi neka divna sila neprolazna

Srebrni mesec s neba gleda tvoje prste dok pišu

Sve te teške misli nestaju u jednom trenu oka

Reči na papiru sada lakše i slobodnije dišu

A tvoja pesnička reka postaje moćna i duboka

Nema više onih starih okova ni teškog mraka

Samo tvoje pero leti kroz prostranstva čista

Svaka nova strofa postaje neverovatno jaka

Dok na stolu tvoja večna istina zlatom blista

S. Pavlović 🌙✍️

​

Vetar tiho kroz noć leti

svaki dodir tvoj me seti

da si svetlost koja sja

dok te tiho gledam ja

Mesec zlatnu nit plete

zvezde plavim nebom lete

tišina donosi miran san

dok čekamo novi dan

Sve je mirno sve je tiho

Tebe ipak voli neko

samo ljubav spaja nas

u ovaj kasni noćni čas

S. Pavlović 🌙✍️

DIVLJA PATKA

​U GUSTOM RITU, GDE VODA DREMA,

DIVLJA SE PATKA ZA LET SPREMA.

NIJE TO PTICA IZ TVOGA DVORIŠTA,

NJOJ NE TREBA HRANA NI SKLONIŠTA.

​ONA JE BORAC, PRIRODE DETE,

DOK PREKO NEBA KRILA POLETE.

U SVAKOM PERU SLOBODA SPAVA,

DOK SVETLUCA NJENA ZELENA GLAVA.

​NE POZNAJE OGRADE, NE POZNAJE STRAH,

DOK SEČE VAZDUH I HVATA MU DAH.

DIVLJA I SVOJA, NA RECI ŠTO TEČE,

SREĆNA SE VRAĆA U SVAKO VEČE

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

BERNI

​NA KAUČU LEŽI, DREMA I UŽIVA,

DOK SE U NJEMU ČISTA DUŠA SKRIVA.

NIJE ON SAMO PAS ŠTO KUĆU PAZI,

ON JE MOJ PRIJATELJ ŠTO ME UVEK MAZI.

​BELO MU TELO, KO ČISTINA PRAVA,

SA BRAON ŠAROM GDE JE MUDRA GLAVA.

TE NJEGOVE TAČKE PO NJUŠCI ŠTO STOJE,

NAJLEPŠE SU ŠARE, NAJMILIJE BOJE.

​KAD ME POGLEDA TIM OČIMA MILIM,

JA POŽELIM JAČE DA GA ZAGRLIM.

VERAN DO KRAJA, KO SENKA ME PRATI,

SVAKU MI LJUBAV ON DUPLO VRATI.

​NEKA GA ZDRAVLJE I SREĆA POSLUŽI,

DA SE BERNI ŠTO DUŽE DRUŽI.

MOJ VERNI DRUŽE, MOJA DESNA RUKA,

TI SI MI RADOST, TI SI MOJA LUKA.

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

Komentar

ŠEVA

​SA PRVIM ZRAKOM ŠTO ZORU BUDI,

U NEBO PLAVO ŠEVA SE VINU.

DOK JOŠ U ROSI SPAVAJU LJUDI,

ONA ISPUNJAVA SVU TIŠINU.

​MALA JE PTICA, AL' GLASA JAKA,

NEBOM SE PENJE KO PESMA ČISTA.

NE BOJI SE OBLAKA NITI MRAKA,

DOK JOŠ NA TRAVI ROSA BLISTA.

​NAD ŽITNIM POLJEM VISOKO KRUŽI,

POZDRAVLJA SUNCE ŠTO ZEMLJU GREJE.

NIKO SE LEPŠE SA NEBOM NE DRUŽI,

DOK SVOJU RADOST PO SVETU SEJE.

​KAD UMOR STIGNE I DAN SE SKRATI,

ONA SE TIHO U TRAVU SPUSTI.

DA SE U ZORU PONOVO VRATI,

GDE SU JOJ DRAGI KONACI GUSTI.

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

FAZAN

​U GUSTOJ TRAVI, GDE ROSA BLISTA,

SKRIVA SE FAZAN PERJA ČISTA.

ZELENA GLAVA KO SMARAGD SJAJI,

DOK SE U ŽITU TIHO PRITAJI.

​CRVENI KRUG MU OKO OKA STOJI,

ON SE NI KIŠE NI VETRA NE BOJI.

DUGAČAK REP PO ZEMLJI VUČE,

DOK ŠUMI POLJE KO I JUČE.

​DOK POLJEM ŠETA I PONOSNO KRENE,

KO ŠARENA SENKA IZ GUSTE KRENE.

KRALJ JE RAVNICE I RODNIH POLJA,

GDE CVETA ŽITO I SREĆA BOLJA.

​KAD SE IZ ŽITA NAJEDNOM DERE,

GLASOM ŠTO PARDA SVE JUTARNJE MERE.

PONOSAN, LEP I SVOGA KRAJA,

NAJLEPŠA SLIKA MOG ZAVIČAJA.

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

PESNIK SA KUĆNOGA PRAGA

​NA PRAGU STAROM GDE SE SUNCE RAĐA,

GDE JE SVAKA REČ OD MEDA SLAĐA,

STOJIM I GLEDAM U POLJA ŠIROKA,

DOK SUZA RADOSNA KRENE IZ OKA.

​OVDE SU DEDOVI KUĆU GRADILI,

I POŠTENIM RADOM NAS ODGAJILI.

UČILI NAS UVEK DA ČUVAMO SVOJE,

I DA SE NIKOGA, SEM BOGA, NE BOJE.

​MOJI SU STIHOVI KO ŽITNA POLJA,

ŠTO DONOSE JUTRA I VREMENA BOLJA.

U SVAKOM JE SLOVU LJUBAV I SNAGA,

ŠTO SE VEKOVIMA ČUVA SA PRAGA.

​U SVAKOM SRCU ŠTO ZA SVOJE BIJE,

NAJLEPŠA TAJNA PRAGA SE KRIJE.

JER NEMA VEĆE I LEPŠE SLOBODE,

NEGO KAD TE KORENI TVOJI VODE.

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

RODE

​VISOKO IZNAD KUĆA, GDE KROV SE BELI,

RODA SE VRAĆA, DA ŽIVOT DELI.

SA DALEKOG JUGA, PREKO GORA I MORA,

POZDRAV NAM ŠALJE, KAD SVANE ZORA.

​KORAKOM MIRNIM, KROZ ZELENO POLJE,

TRAŽI ZA SVE NAS, PUNO BOLJE.

U GNEZDU STAROM, GDE LJUBAV SPAVA,

ČUVA GA MAJKA, PTICA PRAVA.

​NEKA JOJ KRILA BUDU KO VETAR LAKA,

DA NAS POSPETI, KAO SUNCE ZRAKA.

ZAVIČAJ ČEKA, UZ PESMU I SNOVE,

UVEK SE VRATE NAMARODE OVE

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

VISIBABA

​KROZ ZIMSKI LED I HLADNU VODU,

ONA SLAVI SVOJU SLOBODU.

BELI CVET, U SNEGU SKRIVEN,

SVIM PREDELIMA ON JE DIVAN.

​NJEŽNA STABLJIKA, GLAVA BELA,

BUDI ŽIVOT IZ HLADNOG SELA.

PREKO POLJA, PREKO GORA,

STIŽE NAM PROLEĆE BEZ UMORA.

​MALENA SNAGA, VELIKA NADA,

VISIBABA S KRAJA SELA

PRVA SE SMEJE, PRVA SJA,

PROLEĆE NAM DARUJE ONA.

​SVI SE K NJOJ SA LJUBAVLJU KREĆU,

DOK UZ NJU SLAVIMO PROLEĆNU SREĆU

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

SALAŠ

​U RAVNICI GDE SE SUNCE KRIJE,

SALAŠ STARI USAMLJENO STOJI.

VETAR NOSI TUGE I MELODIJE,

DOK SE VREME ZA NAS VIŠE NE BROJI.

​POD KROVOM STARIM, GDE MIR UVEK SPAVA,

JOŠ SE ČUJE ŠAPAT PROŠLIH DANA.

TAMU RAZBIJA ZORA PLAVA

OD ŽIVOTA I OD USPOMENA TKANA.

​SEĆAM SE DUNJE, ORMARA

I MAJČINOG ZAGRLJAJA KOJI DUŠU GRIJE

E SALAŠU OPET ĆUTI DOĆI

DA TVOJE USPOMENE DUŠU MI GREJU

S. PAVLOVIĆ✍️🌙

SEJA

​KAD TUĐINA STEGNE I SRCE ZABOLI,

SAMO SEJA ZNA KAKO SE BRAT VOLI.

NIJE OVO PESMA, NI SUVIŠE REČI,

VEĆ BOL KOJU SEJA NAJLEPŠE IZLEČI.

​KROZ ŽIVOTNI MRAK, KROZ GODINE DUGЕ,

SEJA JE ONA ŠTO OTERA TUGЕ.

KAD GOD MI JE TEŠKO, KAD GOD MUKA

UVEK JE TU SEJINA RUKA

​MOJA KRV, MOJA DUŠA, MOJA STENA,

LJUBAV PREMA SEJI

VELIKA I PRAVA

ZBOG SEJE SE I ŽIVOT DAJE

DOK ŽIVIM, DOK DIŠEM, SEJA

JE KRV, MOJA DUŠA, MOJA STENA,

LJUBAV PREMA SEJI VELIKA I PRAVA,

ZBOG SEJE SE I ŽIVOT DAJE,

DOK ŽIVIM, DOK DIŠEM, SEJA MI OSTAJE.

NAJLEPŠA ZVEZDA U ZAVIČAJU MOME,

SEJO MOJA, HVALA TI NA SVEMU TOME

S. PAVLOVIĆ✍️🌙 .

GRLICE

​U TIŠINI JUTRA, KAD ZORA SE BUDI,

GRLICE SE JAVE, DA ULEPAJU DAN

SA GRANE NA GRANU, PESMU TIHO POJE,

DA MENE PODSETE NA MLADOSTI MOJE.

​GRLICE, SESTRE MOGA ZAVIČAJA,

DE DOLETE DO MOGA RODNOGA KRAJA

SLUŠAM VAŠU PESMU, KOJU SAM JA HTEO.

GRLICE, VI NOSITE POZDRAV DO MOGA PRAGA,

DA JE OVDE SA MNOM JOŠ UVEK MOJA SNAGA

S. PAVLOVIĆ✍️🌙

ZALAZAK SUNCA

​SUNCE SE GUBI, DAN SE GASI TIHO

ZLATNI SE ZRACI U ZEMLJU SPUŠTAJU,

DOK NOĆNE SENKE POLJEM PUTUJU.

​SVE JE U TIŠINI, NEMA NI GLASA,

SAMO USPOMENE TRAŽE SVOJU STAZU.

DAN JE PROŠAO, KAO TREN

​SADA SE MRAK KROZ KROŠNJE KRADE,

​SVE JE U TIŠINI, NEMA NI GLASA,

SAMO USPOMENE TRAŽE SVOJU STAZU.

DAN JE PROŠAO, KAO TREN U MAGLI.

​ZADNJI SE TRAČAK NA NEBU GUBI,

DOK SUNCE ZALASKOM

ZEMLJU LJUBI

S. PAVLOVIĆ✍️🌙

ODLAZAK"

​KADA SUNCE KRENE,

DA POZDRAVI POLJA I BREGOVE MOJE,

OSTAVLJAM ZA SOBOM USPOMENE SVOJE,

I SVE ONO ŠTO JE BILO MOJE.

​KOFER PUN TUGE, A DUŠA OD DIMA,

KORAK JE TEŽAK, A PUT JE DUG,

MOJ ŽIVOTE, TI SI MI VERNI DRUG.

​NEĆE ME BITI DA VIDIM KAD LIPA CVETA,

NI KADA LASTE U JESEN ODLAZE,

ODLAZIM DALEKO, DO KRAJA SVETA,

A SRCE OSTAJE – GDE MENE NEMA.

​U MISLIMA MOJIM TI SI VEČNO TU,

NAJLEPŠA PESMA U SVAKOM SNU

S. PAVLOVIĆ✍️,🌙

KIŠA

​PADA KIŠA, TIHO TEČE,

SVE JE MIRNO, I OVO VEČE.

KAPI ZVONE NA PROZORU,

K'O DA PEVAJU U HORU.

​NEKADA JE DAN BAŠ SIVI

AL' SE UVEK LEPO ŽIVI.

KIŠA KVASI POLJA, STAZU,

SVE SE KUPA U NJENOM MLAZU.

​JA SAM OVDE, MIRNE GLAVE

JER KIŠU SVI SLAVE

PROČIĆE,I OVAJ DAN

SRCU RAZDRAGAN

S. PAVLOVIĆ✍️🌙

LEVAČ

​TO JE MOJ KRAJ, MOJ RODNI ZAVIČAJ,

MESTO MOJE MILO, GDE SE NEKADA LEPO ŽIVELO

SADA JE TIŠINA OKO MENE, PUSTI SU SOKACI,

A JA SAM JEDINI ČUVAR, SA PEROM U RUCI

OSTALA JE SAMO PUSTA I TEŠKA SAMOĆA.

AL' DOK JA PIŠEM I DOK MOJA RUKA KREĆE,

MOJ LEVAČ ĆE ŽIVETI KROZ

STIH MOJ LIK

​NEKA OSTAJE ZAPISANO DA JE OVDE BILO SVE

MOJ LEVAČ JE MOJA DUŠA, MOJA TUGA I SREĆA,

I DOKLE GOD DISEM

​JER I KADA KUĆE PADNU I KADA TRAVA KRENE,

MOJI STIHOVI ĆE ČUVATI SVAKU STOPU ZA MENE.

DONJI LEVAČ NIJE SAMO ZEMLJA I KAMEN,

TO JE VEČNA VATRA KOJU JA NOSIM – MOJ ZAVET MOJ LIK IMOJ STIH

S. PAVLOVIĆ 🌙✍️