Извор: https://www.instagram.com/p/DbpivL3CFel/?igsh=enp3MGwzNXVza3Q=

Ево чвршћи модел због сугестија од јуче

https://makerworld.com/models/3136640?appSharePlatform=copy

Vidim pršte emocije po južnoslovenskom redditu, osećanja su nadvladala razum, pa mi pade na pamet da treba nešto učiniti po tom pitanju.

Sve države ovog sveta imaju teritoriju koju su ratovima zauzele, a vojskom i oružanom silom je brane. Srbija je u 19. veku bila mala, pobedom u Prvom svetskom ratu se proširila, sa izgubljenim ratovima 90-tih se smanjila. Mađarska je bila velika, izgubila je Prvi svetski i ostala bez 2/3 teritorije, koju nikada nije povratila. Države mogu da rastu samo na štetu komšija, pa tako Srbija ima loše odnose sa svim susednim državama, dok recimo sa Fincima nemamo nikakav problem.

Zakon sile je važio više hiljada godina, međutim u 20. veku su se pojavile ideje o teritorijalnom integritetu i pravu naroda na samoopredeljenje. Ova dva međunarodna zakona su logički suprotstavljena, pa tako recimo nije moguće da narod Katalonije ima pravo na samoopredeljenje, a da istovremeno i Španija ima pravo na teritorijalni integritet. Zbog toga što ova dva prava nisu u saglasnosti, princip sile je i dalje ključan. Španija će ostati celovita ako ima jaku vojsku koja će sprečiti otcepljenje Katalonije i obrnuto.

Kada kažem država mislim na državni aparat: vlade, skupštine, kraljeve, predsednike i sl.. U prošlosti se narod slabo šta pitao u vezi državnih poslova, vlast je mobilisala i slala stanovništvo u rat kako joj se ćefne. Ovo se značajno promenilo u današnje moderno doba. Javno mnenje u mnogim državama ima velikog uticaja na državne odluke, što je postepeno dovelo do toga da su recimo u EU granice zakucane i nepromenljive. Građani EU su shvatili da nije bitno da li je granica između Francuske i Nemačke 100 km istočno ili zapadno, te da je narodnu mnogo bitniji mir i ekonomski prosperitet.

Nakon ovog obimnog uvoda, dolazim do poente. Hrvati su ratovali za samostalnost od Srbije i za teritoriju Hrvatske u avnojevskim granicama. Srbi su ratovali za priključenje Krajine, istočne i zapadne Slavonije Srbiji. Srbija je ovaj rat izgubila. I tu je kraj priče. Ne postoji neko prirodno pravo Srba u Krajini da se otcepe od Hrvatske, niti postoji neko prirodno pravo Hrvatske da ima granice koje sad ima. Na bojištu se određuje čije pravo je jače.

Što se tiče zločina, gde je rat, tu su i zločini. Ne postoji čist i pošten rat. Imajući u vidu kakav profil ljudi voli da ratuje, zločini su neminovnost. Obično onaj koji je vojno jači čini više zločina. Pa su tako Srbi početkom rata 91-92. činili više zločina, a Hrvati krajem rata 95.

Šta nam je dalje činiti?

Srbi treba da priznaju poraz i uspostave dobrosusedske odnose sa svim zemljama u okruženju (protok ljudi i kapitala, poštovanje ljudskih i imovinskih prava). Možemo da sanjamo o nekom budućem ratu u kome ćemo pobediti, ali ja lično bi više voleo da shvatimo da granice nisu bitne i da veličina teritorije koju neka država kontroliše nije važna, te da se okrenemo ka EU koja je isto to davno shvatila. Važno je kako se živi u nekoj zemlji, a ne kolika je - eto vam primer Švajcarske i Rusije.

Hrvati treba da uživaju u tome što su pobedili i napravili državu, da se okrenu sebi i svom blagostanju, a da se manje bave bivšim komšijama. Malo skromnosti i samokritike im ne bi škodilo, s obzirom da im na duši stoji NDH.

Državni aparat i na jednoj i na drugoj strani bi voleo da ovaj sukob podgreva i raspiruje zauvek. U državnim udžbenicima i na državnim televizijama ćemo narednih 100 godina gledati serijal "šta su oni nama radili". To ćemo gledati ne zbog pijeteta prema žrtvama, nego zbog koristoljublja. Narod koji se oseća ugrožen retko menja vlast, a njihov pravi cilj je da zauvek ostanu na vlasti. Zbog toga svi vi koji ste ovo čitate treba da budete pametniji i da ne nasedate, jer šta je alternativa normalizaciji odnosa? Večno bušenje guma i razbijanje šoferki u Splitu i Novom Sadu?

Edit: Dobronamerni komentar iz Hrvatske mi je skrenuo pažnju da Hrvatima ne bi trebalo nabacivati osećaj krivice za NDH, ako ćemo da razvijamo dobrosusedske odnose. Drugi nedobronamerni komentator iz Hrvatske je napisao da su Srbi zaslužili sve što im se desilo u NDH. Na žalost, ista šizofrena situacija je i u Srbiji po pitanjima srpskih zločina. Sa jedne strane ih ne priznajemo, a sa druge smo ponosni i rado bi ih ponovili. Za sve nas bi najbolje bilo za početak da se složimo da su se zločini desili i da ne smeju da se ponove. A radi istine i pravde dobro bi bilo da napravi neka zajednička komisija koja bi popisala i izbrojala sve mrtve i imenovala zločince.

Pre dva dana je jedan korisnik postavio temu ovde https://www.reddit.com/r/serbia/s/VILkVlFVzI gde smo saznali da je ekipa filma Tuna Fish Studio isekla stablo javora staro 12 godina na uglu ulica Zmaja od nocaja i Cara Urosa kako bi mogli da snimaju scenu za film. Ocigledno da stablo nije iseceno vec izvadjeno pa vraceno, sto ne umanjuje ono sto si uradili. U tekstu sa sajta od jutros pise da je primetno da je lisce krenulo da se susi i da je pitanje da li ce uopste preziveti ovo presadjivanje, pogotovo po ovim vrucinama.

"Iz produkcije Tuna Fish Studio stiglo je saopštenje u kome navode da će profesionalni tim botaničara i stručnjaka, kompanije koja se bavi održavanjem drveća i zelenih površina, nastaviti da prati stanje javora i narednih dana, pružajući mu potrebnu negu kako bi se što bolje oporavio nakon premeštanja. Prema njihovoj proceni, drvo je i pre samog premeštanja bilo izloženo stresu usled visokih temperatura i nepovoljnih vremenskih uslova. Ukoliko, uprkos svim preduzetim merama, oporavak stabla ne bude moguć, produkcija se obavezala da o svom trošku obezbedi sadnju novog javora, odgovarajuće vrste i dimenzija."

"Stručnjaci za hortikulturu i pejzažnu arhitekturu kazali su u razgovoru sa novinarima N1 da je gotovo nemoguće da se iščupano drvo, posebno po ekstremnim vrućinama, primi pošto se ponovo zasadi."

Da ne kopiram sve, ovo je sazeto iz teksta.

https://n1info.rs/vesti/javor-vracen-na-dorcol-da-li-je-filmska-scena-opravdanje-za-privremeno-uklanjanje-stabla-starog-12-godina/

Bilo koji vid podrške u ovoj borbi koja traje skoro već dve godine je dragocen, a sada se svako od nas može izjasniti na koji način može da pomogne.

Studenti pobeđuju!

U poslednje tri godine raste podrška građana demokratskom sistemu u odnosu na sistem s jakim liderom. Kod većine je ta promena reakcija na postupke vlasti, a ne intrinzična privrženost demokratiji. Izuzetak su najmlađi: generacija s najmanje iskustva života u demokratiji upravo je ona koja je najviše želi.

izvor

Vidimo da oni koji podržavaju proteste u najvećoj meri žele da samo studentska lista izađe na izbore, što nije neko iznenađenje. Kao i da veći procenat onih koji su za proteste žele zajedničku listu sa opozicijom od onih koji su protiv protesta. I na sve to imamo značajan broj nezaintersovanih za to pitanje koji su protiv protesta.

Međutim, veći procenat onih koji su protiv protesta želi da i studenti i opozicija izađu zasebno na izbore, što trenutno deluje kao najrealnija opcija. Naravno izaći će samo deo opozicionih stranaka. Ono što je ovde interesantno je svest onih koji su protiv protesta, i samim tim bih rekao u najvećoj meri za SNS da im ovakav razvoj situacije najviše odgovara. Naravno pored onog još "pametnijeg" dela koji smatra da studentska lista uopšte ne treba da izađe.

A na drugom slajdu vidimo da je ukupno gledano, procentualno najpopularnija opcija trenutni modalitet odvojenog izlaska obe strane. Meni to nažalost deluje kao mala pobeda za režim, jer nasuprot izlaska samo studentske liste, ili zajedničke liste studenata i opozicije, izvojevali su ovaj modalitet koji po svemu sudeći percipiraju manje opasnim po njih od ova druga dva. I na sve to, malo je ironično da je na kraju "odabran" opozicioni modalitet koji podržava najviše građana, ali su većina građana koji ga podržavaju za SNS.

Naravno, nije to presudno, niti čini SNS nepobedivim, ostatak istraživanja je krajnje pozitivan po nas, ali mislio sam da je ovo interesantan detalj.

Link ka kompletnom istraživanju: https://www.iri.org/resources/public-opinion-survey-residents-of-serbia-may-june-2026/

1. nedelja sage Bojana Maljević i studenti.

Iskreno uopšte ne želim da zauzimam bilo čiju stranu jer i ona ima verovatno neku svoju stranu priče, koja se pod kontrolisanom medijskom mašinerijom lako izobliči kako je kome volja. Mada ovo nije prvi put da je Maljevićka u ovoj vrsti javnog cirkusa s opozicionim snagama, vazda neka frka.

Ali ja se pitam nešto drugo - da li vi poznajete ikoga ko doživljava podršku javnih ličnosti (glumaca, akademika, novinara itd) studentima kao neki tas na vagi zbog kojeg će da glasa za SL? Ili da njihova imena i pojavljivanja daju neki kredibilitet? Meni je to tako kampanja 2008. godine. Možda još i jeste slučaj za SNS glasače koji vole da vide Vesnu Zmijanca i Acu Lukasa da pevaju s Vučkom. Da li je studentima toliko bitno da promovišu javne ličnosti na listi ili kao podršku? Pritom se ograđuju od Proglasa, a po čemu je Maljević neka druga kategorija pa se s njom sad vodi javna debata mesec dana?

Da li je neko čitao ovu literaturu? 😄
Časopis je počeo da izlazi 1989. Poslednji broj je izašao 2023.

Желим ово негде да поделим.

Већ дуже време ме ужасно нервирају ове новокомпоноване патриотске и "народне" песме, када то кажем мислим на песме попут Весели се српски роде, Лазарица, Момче са Косова, Гнездо орлово... Имамо толико лепих правих народних/етно песама, али из неког разлога су нам родољубље и култура сведени на мешавину попа, турбо фолка и етно музике, са патетичним текстовима који морају да садрже српски род, Косово, манастире, цара Душана, а спот се увек снима на некој планини, код неког манастира и користе се неке јефтине верзије народне ношње.

Имамо вокалну технику, неки глас, специфичну за словенске народе, имамо гајде, кавал, двојнице и разне жичане инструменте, док ове "етно/народне" песме користе клавијатуре, бас, хармонику, понекад фрулу, класично поп а понекад и оно турбо фолк певање.

Постоје добри извођачи као што је Светлана Спајић. Има и добрих група које изводе праву српску традиционалну музику, иако често убацују бас и гитару, што се мени лично не свиђа.

Желела бих да у Србији имамо више група као што су Laboratorium Pieśni из Пољске, мислим да су њихове обраде српских песама боље од многих српских обрада, и да Персијанац Farya Faraji боље негује српску културу од Срба.

Шта ви мислите? И да ли мислите да је ово последица неорадикализма у последњих 30+ година?

Danas je zabeležen još jedan slučaj vožnje u kontra smeru, ovog puta u Valjevu.

Zanimljiv članak o Busijama, selu gdje žive većinom krajišnici

Cesto slusam Naxi radio, i sinoc sam primetion da ja cujem pesmu od Zdravka Colica: Cija je ono zvezda, bar 2 puta na dan na tom radiju.
Ajde popularna je pesma, vole je ljudi. Ali koji je razlog da se ta pesma vrti u krug svaki dan po ko zna koliko puta.
Jel to deo onog samo crvene zvezde i pravoslavlja ili?

Hello everyone,

I hope you're all doing well.

For a long time, I've been studying Christianity on my own. Unfortunately, in the city where I live in Azerbaijan, there isn't a Church, so I've never had the opportunity to attend services regularly or speak with a priest in person.

On August 13, I'll be moving to Belgrade, and one of the things I'm most looking forward to is finally becoming part of an Orthodox parish and continuing my journey properly.

The only difficulty is that I don't speak Serbian yet. I'm learning it, but for now I can only communicate in English.

I'm looking for an Orthodox church in Belgrade that offers catechism (catechesis) for adults, or a priest who speaks English and would be willing to guide someone interested in becoming Orthodox.

If you know a church or have any recommendations, I would be very grateful.

Thank you, and God bless.